Preventivni pregledi luksuz ili potreba?

Kada ste poslednji put otišli lekaru? Jeste li i Vi jedan od onih koji doktoru ne odlaze dok ih nešto ne zaboli? Preventivni pregledi su besplatni i mogu učiniti mnogo za Vaše zdravlje.

Koliko ste puta čuli da neko kaže: „Nemam vremena za to!“ ili pak ono šaljivo: „Neću kod doktora, pronaći će mi nešto!“ Nije redak slučaj da se upravo zbog ovakvog nemarnog stava mnoge bolesti otkriju u kasnom stadijumu, pa zahtevaju ozbiljniju terapiju i duži oporavak ili pak bude kasno za ozdravljenje. U našem narodu je uobičajeno da se lekarske čekaonice zaobilaze u širokom luku, čak i kad nas nešto zaboli, odlažemo pregled.

Mnogi veruju da su preventivni pregledi luksuz, međutim baš je suprotno od toga. Ne treba da čekamo da nas nešto zaboli, već da proveravamo redovno svoje zdravstveno stanje. Istraživanja su pokazala da čak 80% bolesti može da se spreči ili pak izleči ukoliko se otkriju na vreme. Odraslim osobama starijim od 19, a mlađim od 35 godina preporučuje se sistematski pregled jednom u pet godina. Starijima, od 35. do 50. godine pak savetuje se jedanput u dve godine. Odakle početi?

Kao prvo: krvna slika

Kada se odlučite da proverite svoje zdravlje, pored opšteg kliničkog pregleda Vaš izabrani lekar će Vas uvek uputiti najpre u laboratoriju. Krvna slika je poput mape našeg organizma, ona jasno pokazuje da li postoji neko žarište, i ako postoji gde se ono nalazi u telu.

Kratkotrajno i gotovo bezbolno vađenje krvi je procedura kojom u laboratoriji započinje proučavanje stanja organizma. Laboratorijske nalaze potom čita lekar, a ukoliko ima potrebe, u lečenje se uključuje i hematolog. Dobar hematolog u Nišu može da detaljnije prouči krvnu sliku i da prepiše odgovarajuću terapiju.

Uobičajene bolesti i stanja gde se hematolog uključuje u lečenje su anemija, leukemija, Hočkinova bolest, različite vrste limfoma, trombocitopenija, trombofilija i slično.

Na osnovu krvne slike lekar ocenjuje zdravstveno stanje i određuje dodatna medicinska ispitivanja u zavisnosti od te ocene i faktora rizika. Međutim, čak i kada je laboratorijski nalaz uredan, preventivno bi trebalo posetiti stomatologa, žene obavezno ginekologa, a muškarci urologa.

Opšta slika organizma

Krvna slika služi kao pokazatelj svih manjih i većih zdravstvenih problema i ona je deo opšteg kliničkog pregleda koji obavlja lekar. Pored uzimanja anamneze, odnosno informatifnog razgovora o zdravstvenom stanju pacijenta, lekar pregleda telo u potrazi za znacima bolesti. To podrazumeva slušanje disanja, crevne peristaltike, pipanje ili palpaciju izmenjenog mesta na telu ili koži, kao i kuckanje, odnosno prekusiju određenim instrumentima na pojedinim delovima tela. Ovo se čini kad se proverava stanje grudnog koša, creva i sinusa.

Potom lekar upućuje pacijenta na biološke, mikroskopske, rendgenološke i druge preglede. EKG je na primer, uobičajena procedura koja se sprovodi u okviru preventivnih i sistemtaskih pregleda. Internista će poslušati rad srca i uz pomoć stetoskopa, a ukoliko prilike nalažu može se uraditi i EHO, odnosno ultrazvučni pregled. Radno sposobni pacijenti koji provode dosta vremena na poslu za računarom, pa i oni čije radno mesto zahteva višesatno stajanje upućuju se na pregled  kičme.

Poseta stomatologu

Odlazak stomatologu nikome nije u vrhu liste želja, ali je sigurno da nas preventivni stomatološki pregled može poštedeti mnogo bola. Stomatološkim pregledom mogu se utvrditi neka manja kariozna oštećenja zuba, i na taj način sprečiti ozbiljnija zubna oboljenja.

Ukoliko imate krvarenja desni svaki put kad operete zube, to je siguran znak gingivitisa. Upala gingive često je početni simptom paradontopatije, ali ukoliko se leči do povlačenja desni i gubitka zuba uopšte ne mora doći. Takođe, manji karijes znači kraći tretman kod zubara, a ujedno i manje boli.

Poseta ginekologu

Devojke starije od 15 godina i reproduktivno zrele žene trebalo bi da posećuju ginekologa najmanje dvaput godišnje. Preventivni ginekološki pregled podrazumeva pregled pod spekulumom i uzimanje vaginalnog brisa za Papanikolau test. Pored kliničkog pregleda i anamneze, ginekolog može po potrebi odrediti pacijentikinji i vrstu kontracepcije.

Na osnovu palpatornog pregleda dojki, lekar upućuje pacijentkinju i na ultrazvuk ili eventualno mamografski pregled. Ginekolozi preporučuju samopregled dojke ženama starijim od 30 godina. Prema istraživanju koje je sproveo Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ upravo su rak dojke i rak grlića materice najčešći maligni tumori kod žena. Ukoliko se otkriju u ranoj fazi, oni se mogu potpuno izlečiti.

Preventivna poseta ginekologu može biti i pregled u vezi sa planiranjem porodice, kada lekar obavlja savetodavni razgovor sa pacijentkinjom i njenim partnerom.

Isto tako, kod ginekola odlaze žene koje osećaju simptome klimaksa. Početak menopauze i gubitak funkcije jajnika praćen je različitim simptomima, ali ti simptomi mogu biti i pokazatelj nekog obziljnog oboljenja, pa je najbolje otići na ginekološki pregled.

Ako lekar utvrdi da je žena zdrava i da jeste reč o menopazi, sa simptomima se može relativno lako izboriti. Recimo, ako pati od nesanice ili je previše nervozna, što je u menopauzi zbog hormonskog disbalansa vrlo česta pojava, žena može da uzima kapsule za smirenje pripremljene od prirodnih sastojaka, a rezultati sigurno neće izostati.

Poseta urologu

Svim muškarcima starijim od 50 godina preporučuje se palpatorni pregled prostate. Prostata ili kestenjača deo je muškog reproduktivnog sistema. To je žlezda koja učestvuje u stvaranju semene tečnosti. Značajna je i zbog toga što kroz nju prolazi mokraćna cev, što je čini i mestom ukrštanja mokraćnih puteva i puteva kojima odlazi sperma.

Ultrazvučni pregled urotrakta, kao i pregled prstom preporučuje se posebno nakon 50. godine, zbog toga što je u ovoj životnoj dobi česta pojava karcinoma. Prema statitstici, rak prostate je najčešće maligno oboljenje kod muškaraca.

U nešto mlađem životnom dobu, negde posle 30 godine dolazi do uvećanja prostate. To je u tolikoj meri učestalo oboljenje da se pogrešno veruje da je normalno. Uvećanje prostate je benigno, ali ne treba ga zanemarivati, jer uvećana prostata može otežavati mokrenje, zbog toga što pritiska mokraćnu cev.

Pored dobroćudnog uvećanja prostate jedan od čestih problema može biti i prostatitis. Upala prostate se može javiti u bilo kom životnom dobu muškarca, a upravo se preventivnim pregledom može sprečiti da iz akutnog pređe u hronični i ozbiljniji oblik.

Preventiva je pola zdravlja

Preventivni pregledi bi trebalo da budu deo opšte kulture i sastavni deo životne rutine svakog odraslog čoveka. Deca u predškolskom i školskom uzrastu imaju redovne sistematske preglede i vakcinaciju, kada se prati njihov rast i razvoj. Tu praksu kontrole organizma poželjno bi bilo nastaviti i u odraslom dobu.

Činjenica je da sa godinama raste rizik od hipertenzije i drugih srčanih oboljenja, organizam stari i potrebno mu je više nege. Sasvim je izvesno da mnogo obaveza i sve brži tempo života ometaju čoveka u nameri da proveri svoje zdravlje. Imajući u vidu, međutim, da malo izdvojenog vremena za preventivni pregled može sprečiti mnoge bolesti i produžiti život, nije ni čudo što lekari poručuju da je preventiva pola zdravlja. Ovi pregledi su besplatni, odnosno obavljaju se o trošku zdravstvenog osiguranja u svakom Domu zdravlja.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *