Najbolji način da naučite strani jezik je da, za početak, zamislite da ste beba. Dakle, svi oko vas pričaju o nečemu, obraćaju vam se, sa svih strana se čuje neki jezik koji vi niti govorite niti razumete, TV, radio, prolaznici na ulici.
Sigurno imate nešto da kažete, ali ne znate još kako, pa ih onda samo slušate i trepćete. Onda polako počnu da vas teraju da budete papagaj, ponavljate za njima, sričete reči, smeju vam se i dele snimak na društvenim mrežama.
I onda odjednom sklopite po koju rečenicu, a svi vas gledaju u čudu i pitaju se kako to radite, kako ste samo tako pametni, kažu vam.
Nadam se da već razumete u kom smeru idemo. Ako želite da naučite jezik, budite beba. Stvorite sebi takvo okruženje. Za ovakav eksperiment, već imate sve uslove. Potrebna vam je jedino mašta i kad jednom krenete, sigurna sam da će vam ideje same dolaziti. Želim da sa vama podelim par ideja koje se obično svide učenicima.
Najpre, postanite svesni činjenice da je to što želite da naučite već tu oko vas. Primetite to. Filmovi, serije, muzika, videa na internetu, turisti na ulicama, osluškujte i odmah ćete uvideti da imate pomoć sa svih strana. Namerno birajte sadržaje na jeziku koji želite da naučite. Ne morate sve da razumete, razumećete suštinu, i onda ćete shodno tome pravilno pretpostaviti šta bi neke reči mogle da znače.
Krenula bih od kompjutera i pametnih telefona koji mogu biti odlično sredstvo učenja jezika. S obzirom na tačno vreme koje provedemo u korišćenju istih, jasno vam je da mogu puno doprineti vašem napretku.
Prva stvar koju možete da uradite je da u podešavanjima izaberete da operativni sistem vašeg kompjutera i pametnog telefona bude na jeziku koji želite da naučite.
Iz straha da se nećemo snaći ili da ne razumemo šta se od nas traži, zadržavamo sadržaj i uputstva na telefonima na svom maternjem jeziku. Ono što u stvari radimo jeste da se lišavamo mnogih korisnih izraza i reči koje bismo naučili kada bi bile na, recimo, engleskom kao jednom od najzastupljenijih jezika u svetu u gotovo svakoj oblasti.
Naredbe koje se koriste prilikom korišćenja telefona, društvenih mreža ili pisanja mejlova su najjednostavnije reči koje su u svakodnevnom govoru vrlo uobičajene, na primer: obrisati, izmeniti, podeliti, poslati, primiti itd. Čak i ako ne razumete poneki izraz, lako se možete vratiti na, u našem slučaju, srpski jezik, videti šta znači nepoznati izraz i tako ga zapamtiti.
Mnoge postojeće aplikacije i funkcije pametnog telefona se mogu upotrebiti za učenje. Uzmimo, na primer, kameru na telefonu. Kada vidite nešto što biste hteli zapamtiti, neki naziv, neki redak u novinama ili na izlogu radnje, možda deo razgovora iz filma, čak i sami napisati na listu papira, sve to možete uslikati ili snimiti na svoj telefon. I tako, dok stojite na autobuskom stajalištu, u redu u supermarketu ili pošti ili ste u gradskom prevozu, dovoljno je par minuta da ih pregledate, nekoliko dana zaredom i zapamtićete ih. Iskoristite podsetnik u iste svrhe. Neka, kada se uključi alarm, tekst bude na jeziku koji učite. Možete čak napraviti podsetnik koji će se na sat vremena oglašavati, sadržaj će biti onaj koji sami sastavite i promenićete ga kada prethodni usvojite.
Utrošak vremena je minimalan, a rezultati mogu biti iznenađujući.
Još jedna vrlo korisna, ali i zabavna ideja koja takođe može ispuniti one gorepomenute minute omraženog nam čekanja ili gubljenja vremena je korišćenje mnogobrojnih aplikacija za pametne telefone koje besplatno možete preuzeti sa interneta.
Sadržaji su raznoliki, možete čitati tekstove, slušati audio materijala, gledati videa, uvežbavati gramatiku ili učiti nove reči i izraze i to vrlo često u vidu igrica. Izbor je ogroman, a vreme zaista leti kada krenete da ih koristite. Vi učite, a deluje vam kao da se igrate ili tek ubijate dosadu. Sve aplikacije možete potražiti u prodavnici Google Play ili Apple App Store.
Vratimo se prvobitnoj zamisli da sebi stvorimo okruženje u kome učimo jezik bez ulaganja posebnog truda i vremena, već onako usput.
Zanimljiva i kreativna ideja bi bila da bukvalno „okružite“ sebe rečima i izrazima, tj. sadržajem koji želite da usvojite. Jedan od načina bi bio da u kupite takozvane sticky notes, odnosno samolepljive blokove papirića i na svakom zapišete reč ili izraz i onda ih zalepite baš na ona mesta koja najčešće ugledate u toku dana ili ispred kojih provedete po nekoliko minuta u toku dana.
Dobra mesta bi bila ogledalo u kupatilu, sopstveni kompjuter ili laptop, vrata, radni sto, zidni sat. Ima mnogo takvih mesta, sami ćete najbolje znati. Ne zaboravite frižider, naravno, koliko puta samo otvaramo frižider da se poslužimo hranom ili pićem. Papiriće možete menjati kada naučite zadate reči. Stan ili radno mesto će vam izgledati kao novogodišnja jelka, ali malo radosti i boje nije na odmet. Ukućanima i kolegama koji se žale na nered, recite da i oni takođe uče, šta više, činite im uslugu.
Zanimljivo je takođe koliko obavljanje svakodnevnih obaveza može biti blago izmenjeno kako bi „ubili dve muve jednim udarcem„.
Koliko samo vremena provedemo u obavljanju kupovine, recimo. Sledeći put kada krenete u nabavku, probajte da se zabavite na sledeći način. Najpre sastavite listu potrepština, pogađate već, na jeziku koji želite na naučite. Možda će potrajati, neku ćete reč potražiti i u rečniku, pitati ukućane, ali vredeće truda. Istu ćete listu pročitati nekoliko puta na putu do supermarketa i dok ste tamo, ali i kada dođete kući i vidite šta ste kupili i šta vam još treba.
Zamislite koliko ćete puta samo ponoviti te reči.
Kada stignete u supermarket i dok birate namirnice primetićete da je naziv proizvoda naravno na srpskom, ali da ispod tog naziva ili na poleđini pakovanja imate isti naziv i na drugim jezicima. Ukoliko imate vremena, mada to možete i kasnije kod kuće, pročitajte deklaraciju i uporedite dva jezika. Često na pakovanju proizvoda stoji uputsvo za upotrebu ili recept za pripremu nekog jela sa datim sastojkom. Kada se vratite iz nabavke, možete da uradite test tako što ćete dok raspoređujete kupljeno i pritom izgovarate njihove nazive na jeziku koji učite, sa cenom, ili na koje ih mesto stavljate ili zašto ih kupujete. Lista dnevnih obaveza je dugačka. Pranje sudova bi bilo mnogo zabavnije i kraće bi trajalo kad biste probali da imenujete posuđe koje perete. Brisanje prašine je odličan način da naučite ili obnovite zaista mnogo reči. Budite maštoviti.
Evo još jedne originalne i kreativne ideje za učenje jezika, tačnije za vežbanje konverzacije. Možete u ovu avanturu sami, ali ako imate društvo postaje još zabavnije. Sve što treba da uradite jeste da zamislite da morate da koristite jezik koji želite da naučite i da obezbedite odgovarajuću situaciju, tj. atmosferu.
Tako na primer, odete u restoran ili kafić, pa budete stranac.
Više ne govorite maternjim jezikom već onim koji želite na naučite. Osoba koja vas uslužuje će misliti da ste vi turista ili jednostavno ne govorite srpski i onda će se razgovor nastaviti na jeziku koji vi govorite.
Potrudite se da istrajete u svojoj nameri jer ćete se vrlo verovatno naći u sličnoj situaciji kad otputujete negde ili imate poslovne prijatelje iz inostranstva. Pitajte prijatelja da se uključi. Možete i da pripremite par izraza pre dolaska u restoran. Osoba koja vas uslužuje će se možda preznojavati ili pocrveneti, ali bi vam mogli biti i zahvalni jer i oni vežbaju i uče. Moglo bi se desiti i da odlično govore dati jezik pa možete ćaskati sa njima i o drugim temama. Mesta koja možete da izaberete za ovu avanturu su brojna, to može biti supermarket, železnička stanica, pošta, prodavnica knjiga, pa čak i gradski prevoz. Jednostavno zaustavite nekoga na ulici i zamolite ih da vam objasne gde se nešto nalazi. U početku može delovati čudno, ali posle nekoliko pokušaja uvidećete da je zanimljivo, i da pored toga što uvežbavate izraze i reči za datu situaciju, da vi u stvari prevazilazite i sopstvene strahove i nesigurnost koji se javljaju kada se usitinu nađete u ovim situacijama.
Najčešći izgovor koji ljudi navode kada je u pitanju učenje engleskog jezika, u našem slučaju, jeste da nemaju dovoljno vremena ili novca te privatni časovi postanu neminovnost kada se iscrpi konvencionalnost svih odlaganja usled neke nadolazeće važne obaveze.
U nastojanju da svojim učenicima pokažem da se jezik može učiti i bez toga da satima sede za stolom i uče onako kako svi zamišljamo učenje, razmišljala sam o tome kako da ih podstaknem da na interesantne načine, bez ulaganja mnogo vremena svakodnevno nauče nešto novo ili obnove već naučeno.
Nove ideje sa stalno rađaju, mnoge su zaista zabavne i mogu se prilagođavati ukusima i potrebama učenika. Njavažnije je naći ono što nama najviše prija i daje najbrže rezultate. Na kraju svi ne možemo, a da ne primetimo da deca ipak najlepše i najbrže uče zato što se igraju. Učenje je najlepše kada u njemu uživamo i kada ga ne vidimo kao obavezu već kao spontanu aktivnost, pa učinimo ga takvim.
Piše: Vanja Maksimović
