PISA testiranje – ko, šta, zašto i kako?

Međunarodni program procene učeničkih postignuća − PISA, je istraživanje koje se sprovodi na svake tri godine, sa ciljem evaluacije obrazovnih sistema zemalja širom sveta, testiranjem znanja i sposobnosti petnaestogodišnjih učenika. Ovo istraživanje se realizuje od 1997. godine, a Srbija učestvuje od 2001. godine, od kada je realizovano pet ciklusa istraživanja − 2003, 2006, 2009, 2012. i 2015. godine.

Srbija je izostala sa poslednjeg testiranja zato što je kasnila je sa procedurom i nije na vreme potpisala ugovor koji su pratili i nerešeni finansijski problemi. Tako nešto više ne bi smelo da se ponovi, a kako su saopštili iz Ministarstva prosvete, Srbija će učestvovati u sledećem ciklusu PISA testiranja 2018. godine. Koliko je ovo izostajanje loše za unapređenje obrazovnog sistema, pokušaćemo da zaključimo upoznajući se sa ciljevima i metodama PISA testiranja.

Ko je osnovao PISA? OECD.

OECD je organizacija osnovana 14. decembra 1960. godine. Nastala je iz Organizacije za evropsku ekonomsku saradnju – OEES (Organisation for European Economic Co-operation (OEEC)), osnovane 1948. godine s ciljem da pomogne ostvarenju i administraciji Maršalovog plana o rekonstrukciji Evrope nakon Drugog svetskog rata. Kasnije je njeno članstvo bilo prošireno na neevropske zemlje, a 1961. godine reformisana je u Organizaciju za ekonomsku saradnju i razvoj. Njeni proklamovani ciljevi su:

    • postići što veći privredni rast i zaposlenost;
    • povećati životni standard u zemljama članicama, uz očuvanje finansijske ravnoteže;
    • doprinositi razvoju svetske privrede;
    • pomagati zdrav ekonomski napredak u članicama i nečlanicama u procesu njihovog privrednog razvoja;
    • doprinositi širenju svetske trgovine na multilaterarnoj osnovi, bez diskriminacije i u skladu sa međunarodnim obavezama

Šta je PISA? Programme International Student Assesment.

Reč PISA je skraćenica tj.akronim od – Programme International Student Assesment, što znači -Međunarodni program procene učeničkih postignuća. Tvorac ovog projekta je OECD (još jedan akronim), tj. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj ili, na engleskom, Organisation for Economic Co-operation and Development. Krajem devedesetih godina dvadesetog veka zemlje članice OECD-a odlučile su se na ideju da sprovedu istraživanje koje bi za cilj imalo da utvrdi i jasno pokaže da li su petnaestogodišnjaci širom sveta stekli ključne veštine i znanja, koje su od suštinskog značaja za aktivno učešće i uspeh u modernom društvu i suočavanje sa izazovima 21.veka. Za uzorak su izabrani petnaestogodošnjaci, jer najveći broj dece ovog uzrasta završava osnovno (i obavezno) obrazovanje u većini zemalja.

Centralni koncept PISA projekta je pismenost koja se ispituje u tri različita domena:

  • matematici,
  • čitanju i
  • prirodnim naukama.

 

Fokus PISA testa rotira se na svake 3 godine i fokusira na jednu od 3 pomenute oblasti. Tako je na poslednjem istraživanju, 2012. godine, fokus bio na matematici, a 2015.-te testiranje je bilo fokusirano na prirodne nauke.

Zašto PISA test? Zbog strategije razvoja obrazovanja.

Prema rečima stručnjaka sa Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, osnovni cilj PISA testa je procena kvaliteta i pravednosti obrazovnog sistema, a nalazi su značajni za definisanje obrazovnih politika i kreiranje strategija unapređenja sistema obrazovanja.

Pored dobijanja rezultata prosečnih postignuća znanja i veština učenika u različitim zemljama, preko kojih imamo uvid u kvalitet sistema obrazovanja, PISA istraživanja predstavljaju i lakmus-papir jednog drugog faktora i pokazatelja uspešnog sistema obrazovanja, a to je PRAVEDNOST. Ona se prati i ispoljava preko različitih rezultata između dečaka i devojčica, kao i između dece koja dolaze iz ssfera različitih i nejednakih socio-ekonomskih statusa.

Ovo je izuzetno bitan faktor u PISA testiranju jer se sistem obrazovanja ne smatra uspešnim ako učenici postignu prosečno dobar rezultat, nego ako svi učenici iz svih slojeva društva postignu dobar rezultat.

Kako se PISA razlikuje od drugih testova? Primena, ne reprodukcija.

Ono čuveno pitanje koje su svi postavili jednom u svom ranom školovanju- za šta mi to treba, i onaj čuveni savet pametnih roditelja i nastavnika- nemoj da učiš napamet, ovde dobijaju svoju preciznu svrhu.

PISA testovi su osmišljeni tako da se procena znanja i veština iz čitanja, matematike, nauke i rešavanja problema ne odnosi samo na reprodukciju naučenog, već ispituje (i pokazuje) i koliko učenici mogu da iskoriste i primene znanje u različitim životnim situacijama i realnim problemima van konteksta škole.

PISA test ne pruža na uvid pojedinačne rezultate svakog učenika, već daje ukupnu sliku i rezultat jedne zemlje odnosno njenog sistema obrazovanja. Prikaz na nacionalnoj nivou svaakoj zemlji daje mogućnost da isprati i proceni efekte promena koje su uvedene u sistem i da planira smernice razvoja i strateški usmerava unapređenje školskog sistema. Dakle, PISA testiranje nije puko takmičenje između zemalja, ne predstavlja samom sebi cilj, već je sredstvo za stizanje na cilj, a to je bolji sistem obrazovanja.

Saznati svoje nedostatke prvi je korak na njihovom ispravljanju, a konkurentnost u globalnoj ekonomiji uslov opstanka jedne države.