Nisko tarifne, nisko budžetne avio kompanije poznatije kao low cost kompanije (engleski naziv koji je u širokoj upotrebi i koji u izvornom prevodu znači niski troškovi) su kompanije koje imaju niske troškove poslovanja a samim tim i niske cene svojih usluga.
Avio kompanije takav model rada postižu prodajom karata uglavnom putem interneta, korišćenjem samo jednog tipa aviona u svojim flotama, korišćenjem sporednih aerodroma, letenjem isključivo na najprofitabilnijim linijama, naplatom dodatnih usluga (npr. prtljaga, jela i pića tokom leta, prioritetni ukrcavanje, odabir sedećih mjesta…), zapošljavanjem najmanjeg propisanog broja zaposlenih, korišćenjem većeg broja sedišta u avionima na uštrb udobnosti i slično.
Istorijski razvitak nisko budžetnih kompanija
Low cost avio prevoz je krenuo kao fenomen jos od 1949.godine kada je osnovana prva low cost kompanija Pacific Southwest Airlines.
Southwest Airlines, danas najveća low cost kompanija, doslovce je kopirala model Pacific Southwest Airlinesa 1971. godine. Evropa pamti 1994. godinu i kompaniju Ryanair koja tada kreće sa low cost letovima kada je tadašnji izvršni menadžer dobio zadatak da kompaniju pred bankrotom izvuče iz te ekonomske dubioze.
Nakon posete gore pomenutom Southwestu, pokrenut je identičan model rada i u Evropi. Danas ta ista avio kompanija Ryanair poseduje 355 aviona, preko 100 miliona putnika i druga je najveća evropska avio kompanija, odmah iza Lufthanse. Od 2013. godine Norwegian Air Shuttle je krenuo sa low cost letovima a godinu pre ovim putem je krenula i WOW air kompanija sa Islanda.
Prenoseći ove istorijske činjenice ne možemo a da se ne osvrnemo na region naše zemlje i tu možemo istaknuti činjenicu da do pre deset godina low cost kompanije nisu imale nikakvu prisutnost na tržištu da bi potom krenula njihova ekspanzija u poslednje 2, 3 godine.
Funkcionisanje low cost kompanija
Low cost kompanije imaju cenovnu politiku takvu gde se povećava cena karte sa približavanjem datuma i termina leta i kako se povećava broj kupljenih karata.
Te low cost kompanije mogu to da postignu zato što u modernim avionima nije potrebno popuniti sva sedišta kako bi bio u plusu, pa taj ostatak sedišta finansiraju praktično onim drugim skupljim kartama, pa zato postoji prostor da se par sedišta prodaju za neku baš nisku cenu.
Low cost kompanije su obično dobro optimizovane za profitabilne letove, odnosno one najtraženije letove. Ove kompanije kao što smo na samom uvodu rekli imaju:
– minimalne troškove,
– koriste jeftine sekundarne aerodrome,
– koriste jedan tip aviona
– nemaju veliki broj radno angažovanih radnika, administracija i menadžment su svedeni na minimum,
– nemaju troškove penzija svojih radnika,
– nemaju svoja predstavništva,
– prodaju svojih karata vrše isključivo on-line ili preko call centra,
– nemaju biznis klasu, i usluga obuhvata samo prevoz sve ostalo se dodatno plaća (prtljag, hrana, piće…)
– ne prodaju putovanja sa konekcijom
– marketing i reklama su prisutni na samom avionu što i predstavlja najeftiniji i najednostavniji vid reklame.
Sve ovo navedeno čini ove kompanije vrlo profitabilnim koje jure za instant rezultatom i profitom.
Odnos Beograda i Niša na tržištu jeftinih avio karti
Najveća low cost kompanija u regionu je svakako madjarski Wizzair koja ima 3 baze i to: Skoplje, Tuzla i Beograd. Ovo je 13. kompanija po veličini u Evropi. Tako da ova kompanija ima najveći broj linija letova na godišnjem nivou u regionu. Za letove iz Niša, Wizz air avio karte uz najeftinije cene možete kupiti na sajtu Kuća Putovanja.
U Srbiji pored Wizzair-a prisutne su i još neke od najvećih low cost avio kompanija Easyjet, Ryanair, Germanwings, Norwegian Air Shuttle, Fly Dubai, Pegasus, Aegean…
Ove kompanije lete sa dva aerodroma i to u Nišu i Beogradu. Wizzair leti iz Beograda u pravcu 14 gradova Evrope dok iz Niša leti u 6 pravca Evrope.
Irska kompanija Ryanair leti u 5 gradova Evrope. Easy jet britanska avio kompanija koja ima za sada samo jedan let iz Beograda i to ka Ženevi.
Mane low cost letova
Ono što možemo istaknuti kao mane nisko tarifnih avio kompanija jeste to što su aerodromi često nepristupačni, to jeste jedan od faktora niske cenovne politike, ta prisutnost sekundarnih jeftinih aerodrome ali često to može biti odvraćajući faktor za putnike jer su ti aerodrome često dosta udaljeni od gradova.
Potom ne postoji odgovornost za slučaj kašnjenja aviona, ne postoji mogućnost transfera prtljaga izmedju letova, minimalna je nadoknada ukoliko je let otkazan a nekad je to i česta pojava a takodje ne postoji mogućnost rezervacije leta naravno ukoliko i za to dodatno ne platite.
U cenu karte ulazi isključivo prevoz dok se sve ostalo dodatno plaća, tu se misli na prtljag, hranu, piće… Takodje se često dešava da postoje jeftini letovi i izuzetno niske cene letova ali u danima kada to najčešće putnicima ne odgovara, najčešće su to radni dani ili sredina radne nedelje.
Ne možemo a da ne pomenemo da su često zaista visoke cene karata za kupovinu dan, dva pre samog leta, čak toliko visoke da su približne ceni karata “velikih kompanija”.
Planirajte zato unapred, što duže, to jeftinije!
